Objavljeno: 26/09/2026
Leto 2026. godine pokazalo je koliko šumski požari mogu brzo da prerastu lokalni problem u događaj sa ozbiljnim posledicama po prirodu, imovinu i lokalnu privredu. Požari su tokom leta zahvatili velike površine u Srbiji, a posebno je pažnju privukao višenedeljni požar u Deliblatskoj peščari.
Pored pitanja kako se ovakvi požari gase i kako će se opožarena područja obnoviti, postoji i drugo pitanje o kojem se ređe govori: šta se dešava sa finansijskom štetom i da li se šuma uopšte može osigurati od požara?
Ovo je prvi deo serijala koji se bavi osiguranjem i rizicima u kontekstu šumskih požara u privatnoj i državnoj svojini u Srbiji. Napominjemo da je serijal informativnog karaktera.
Prema podacima Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS), koje je u avgustu analizirao BBC na srpskom, od početka juna do 19. avgusta 2026. godine u Srbiji je izgorelo oko 12600 hektara šume i zemljišta.
Važno je naglasiti da ovaj podatak ne znači da je svih 12600 hektara bila šuma. EFFIS koristi satelitsko praćenje i registruje veće požare, pa se podatak odnosi na ukupnu opožarenu površinu šume i zemljišta.
Najveći pojedinačni požar bio je u Deliblatskoj peščari.
Prema JP „Vojvodinašume“, poslednja pouzdana procena od 17. avgusta govorila je o oko 3960 hektara opožarene površine, od čega 3111 hektara šume. Međutim, požar se nakon toga još širio, pa ta procena nije predstavljala konačan bilans.
Požar je zvanično proglašen likvidiranim tek 24. septembra. JP „Vojvodinašume“ je tada saopštilo da tek počinje snimanje i rekognosciranje terena kako bi se utvrdio tačan obim štete i izradio sanacioni plan.
To znači da konačan podatak o površini koja je stradala u Deliblatskoj peščari još ne treba predstavljati kao poznatu činjenicu.
Tu je situacija još složenija. Kod velikih šumskih požara nije moguće jednostavno pomnožiti broj izgorelih hektara sa jednom prosečnom vrednošću i tako dobiti ukupnu štetu.
Direktna šteta može da obuhvati vrednost drvne mase, mladih šumskih kultura, poljoprivrednih useva, objekata, mašina, infrastrukture i protivpožarne infrastrukture.
Postoje i indirektni gubici. Oni mogu uključivati troškove gašenja, evakuacije i angažovanja mehanizacije, troškove obnove i pošumljavanja, gubitak buduće proizvodnje drveta, kao i štetu na ekosistemima i povećani rizik od erozije.
Zbog toga je kod velikih požara potrebno razlikovati procenu fizičke štete od konačne finansijske procene.
U slučaju Deliblatske peščare taj posao još nije završen. JP „Vojvodinašume“ je 24. septembra saopštilo da upravo započinje utvrđivanje tačnog obima štete i izradu sanacionog plana.
Zato trenutno ne bi bilo pouzdano navoditi jednu konačnu sumu u dinarima za štetu od svih požara u Srbiji tokom leta 2026.
Konekta plus – posrednik u osiguranju sa višegodišnjim iskustvom. Za sve informacije u vezi osiguranja pošaljite nam upit na stranici kontakt ili nas pozovite telefonom.
Kratak odgovor je: da, osiguranje šume od požara je moguće, ali ne znači da je svaka šuma automatski osigurana.
Zakon o osiguranju Srbije posebno prepoznaje vrstu neživotnog osiguranja pod nazivom „osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti“. Ono pokriva štete na imovini nastale usled požara, eksplozije, oluje i drugih prirodnih nepogoda i opasnosti, u skladu sa ugovorom o osiguranju.
To znači da pravni okvir za osiguranje imovine od požara postoji.
Međutim, konkretno pitanje nije samo da li zakon dozvoljava takvu vrstu osiguranja, već šta je tačno predmet osiguranja, koji rizici su ugovoreni, koja je osigurana suma i koji su uslovi pod kojima se šteta nadoknađuje.
Upravo tu nastaje razlika između osiguranja kuće, poslovnog objekta, poljoprivredne proizvodnje, mlade šumske kulture i same šume.
Ako se privatna kuća nalazi u blizini šume, njeno osiguranje od požara može biti relativno jasno definisano kroz standardno imovinsko osiguranje.
Ali to samo po sebi ne znači da je osigurano i drveće na parceli.
Drugim rečima, vlasnik zemljišta može imati osiguranu kuću, pomoćni objekat ili drugu imovinu, a da pritom nema posebno ugovoreno pokriće za šumsku masu ili šumske kulture.
Zato je kod vlasnika većih površina važno razlikovati:
Svaka od tih stavki može imati drugačiji način osiguranja.
Jesu. To je važno jer pokazuje da osiguranje šuma od požara nije samo teorijska mogućnost.
U dokumentaciji javnih nabavki JP „Vojvodinašume“ postoji konkretno osiguranje šuma od požara, vetroloma i vetroizvale usled oluje i drugih opasnosti.
Na primer, u dokumentaciji za osiguranje imovine navedeno je posebno pokriće „osiguranje šuma od požara, vetroloma i vetroizvale usled oluje i nekih drugih opasnosti“.
Dakle, šuma može biti predmet osiguranja.
Ali iz toga ne treba zaključiti da je svaki privatni vlasnik šume danas automatski u mogućnosti da kupi identičnu polisu. Uslovi osiguranja zavise od konkretnog osiguravača, vrste i starosti šume, površine, procene rizika, načina gazdovanja i drugih ugovornih uslova.
U sledećem delu pišemo o tome šta privatni vlasnik šume može da osigura.
